„СРБИЈА - Национална ревија”, број 85
РЕЧ ПРЕ
Бледи смо и изнурени, равнодушни и отупели? Или нам се причињава (прелест тренутка)? Може ли маркетинг да прогута или да замени живот? Може ли се издржати оволика медијска агресија? Успева ли код нас „плава трава заборава”? Да не набрајамо сад. Тргни се. Узми даљински и пресуди им свима. Нека твој живот, а не само твој монитор, буде у боји. Спреми се за „даљине у нама”, за „блискост до које се не долази пречицом”. И васкршње посланице нас подсећају да не смемо престати да се радујемо животу. Живот је и даље дар, не само мука. Пред тобом је, ево, лепа Србија. Кренимо. <
САДРЖАЈ
Увођење
Снег и Благовести
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ДАНИ БЕОГРАДА И СЕЋАЊА
Вечни град
Стазе
НА ЈЕЛИЦИ, СТАРОМ БЕДЕМУ ИЗМЕЂУ ЧАЧАНСКЕ КОТЛИНЕ И ДРАГАЧЕВА
Ослобођена биографија планине
Уз друге забране, у комунизму су постојале и забрањене планине, на пример оне опеване у четничким песмама. Јелица је једна од најистакнутијих међу њима. Лепа, по нарави слободарска и бунтовна, као да није много марила због тога. Обучена у своје шуме и легенде, у своје дарове и видике, домаћинска, свијала се око својих светиња: Стијеника, Јежевице, Трнаве... Знала је да ничија не гори до зоре, па неће ни та. Пошли смо у поход тој планини, прећутаној а славној, и забележили много тога
Текст и фото: Драган Боснић
Здања
ГРАДСКА КУЋА У ЗРЕЊАНИНУ УШЛА У ТРЕЋИ ВЕК ПОСТОЈАЊА
Отменост која не бледи
Подигнута је 1820. по пројекту Јожефа Фишера. У необарокно рухо обукли су је 1887. Ђула Партош и Еден Лехнер. Чувена је по својој Свечаној дворани, Пантелићевом сату, Крацмановим витражима. Са њеног балкона је 17. новембра 1918. Драгутин Ристић, пуковник Српске краљевске војске, објавио слободу. Балкон је прерађен да би нам са њега 11. маја 1952. махао Јосип Броз Тито. У овом лепом здању снимљени су многи филмови, серије, спотови. Ускоро излази и монографија која ће све ово овековечити
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Примери
РУМА ДОБИЈА ПРВИ ДИГИТАЛНИ БИОСКОП У СРЕМУ
Љубав на први кадар
Средства за модернизацију обезбедили су Филмски центар Србије и Општина Рума. Тако ће у овом граду, у којем је прва филмска пројекција била још 1908, и где приказивање филмова није прекидано ни за време светских ратова, публика имати технички врхунски угођај. Прилика је и да прелистамо неке странице из те дуге филмофилске хронике
Даљине
ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА, ТРОПСКИ РАЈ, У ДОБА КОРОНЕ
Разноликост која привлачи
Тамо, на две трећине острва Хиспаниолу, другог по величини у Великим Антилима, источно од Кубе и Јамајке, западно од Порторика, непосредно ћете осетити чудесну моћ музике и плеса. Од тог споја Европе, Кариба и Африке може се полетети, излечити од усамљености, победити страх од смрти. Ова мала земља, великог привредног раста, географски је најразноврснија у Карибима. Има огромне плаже, тиркизно море, тропску вегетацију, реке, планинске водопаде, велика језера, пећине, пешчане дине... Из тог грумена у океану, историја је узнела гесло: „Бог, отаџбина, слобода”
Пише: Ивана Ашковић
Баштина
СТАРИЦА МИЉА ИЗ СЕЛА БАРЕ, У ДОЊОЈ МОРАЧИ, „ПОСЛЕДЊИ УСМЕНИ КАЗИВАЧ”
Приче из старине
Њене скаске личиле су на пределе у којима је одрасла и живела, на та родна места снова, страхова, маште, мајдане језика. Слушала их је у детињству, највише од оца Милутина и слепог старца Богдана, и дуго носила у себи. Причала их је много касније потписнику ових страница, у селу повише манастира, лети, из дубина гора и памћења. Гласом у којем се роје легенде и слике старинске, мудре поуке које светле у помрчини. Срећом, имао их је ко записати и сачувати, као памтеник и путоказ
Пише: Драган Лакићевић
Око
ПОВОДОМ РЕТРОСПЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА ВЛАХА БУКОВЦА (1855–1922) У ГАЛЕРИЈИ САНУ У БЕОГРАДУ
Кнез срећне уметности
Уз Пају Јовановића можда и најбољи јужнословенски сликар, Буковац је успео на најтежем терену, на главној светској сцени, оној париској. Начинио је синтезу скоро свих стилова свог времена, од реализма, оријентализма, јапанизма до симболизма, поинтилизма, дивизионизма. Бавио се свом тематиком уметности тог доба. У Загребу је утемељио ликовни живот, у Прагу био омиљени професор, у Београду портретисао више владара из кућа Обреновића и Карађорђевића. Једно издање његове аутобиографије „Мој живот” објавила је Српска књижевна задруга. Био је, поред осталог, српски академик
Пише: Дејан Ђорић
Живот, романи
СЛИКАР МИКАН АНИЧИЋ, ПАРИСКИ МАЧВАНИН, У УЗВИШЕНОЈ ПОТРАЗИ ЗА ПРАВИЂЕЊИМА
Небеску дотаћи лепоту
Пред епохом нихилизма не сме се устукнути. „Куда се упутити из овог мрака ако не тамо где су поезија, сликарство и жене?” пита Данте. Избегавам да сликам оно што свет чини ружним и морбидним, тражим у њему оно што може да га учини подношљивим и светлозарним. На том истраживачком путу лепоте ја сам само зрно морског песка, али у оку. Модерна је анахрона. Верујем да се једино класичним језиком може појаснити драма нашег времена. Србија нам пружа сву раскош духовног наслеђа и лепоту недосањаних предела, што покушавам, у свом духовном замку, да преобразим у слику
Пише: Бранислав Матић
Видици
ПРОФ. ДР ГОРАН МАКСИМОВИЋ О КЊИЖЕВНОСТИ КОЈА НАС ЧИНИ БОЉИМ И ЈАЧИМ
Опомињућа студија сећања
Тамо где је затајило памћење дочекала нас је криза идентитета или његово губљење. И завојевачке идеологије, не случајно, темељиле су се на одрицању од памћења, баш као и савремени колонијализам. Поред званичне, постоји и цела једна историја заборављене српске књижевности и културе. Тек кад их објединимо видећемо колико је књижевност језика српског богата и разноврсна. Доживљај српског културног и духовног простора као јединствене целине природно је стање свести. Само суштински слободољубиви народи имају снаге да се смеју, једнако другима и себи, што се у српском случају тако јасно види
Пише: Весна Капор
Одредишта
УПРКОС СЛОЖЕНИМ ОКОЛНОСТИМА, ВРЊАЧКА БАЊА СПРЕМНА ЗА НОВУ СЕЗОНУ
Нова снага за све
И ове године Бања ће посетиоце обрадовати новим садржајима, од аква-парка до пројекта „Рајска планина Гоч”, чије терапијске шуме чекају на нас. Велики труд се улаже и у то да боравак гостију буде безбедан, уз све мере епидемиолошке заштите. Развојни подухвати, застали лани, сада се настављају
Текст: Данијела Јелићанин, Виолета Костић
Здравље
СПЕЦИЈАЛНИ ПРОГРАМИ „МЕРКУРА” ЗА ОПОРАВАК НАКОН ЕПИДЕМИЈЕ И ОТКЛАЊАЊЕ ТЕГОБА
Повратак у нормалност
Користећи искуства из рада у ковид-режиму, стручњаци из Врњачке Бање припремили су два посебна програма опоравка за оне који су имали позитивне тестове и прележали болест, а сада се због тога суочавају са низом физичких, когнитивних и менталних здравствених проблема. Пост-ковид рехабилитација и Пост-ковид хипербарик рехабилитација осмишљени су тако да помогну у потпуном повратку нормалном животу и свакодневним активностима
Семе
САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМА И ПОЉОПРИВРЕДНИКА СРБИЈЕ, ПЕДЕСЕТ ПЕТО
Пољопривреда не сме стати
Иако је због пандемије формат био смањен, није умањен значај овог стручног окупљања које траје више од пола века. Подршка реформи науке о производњи хране, нови програми и иновативне технологије, одржива пољопривреда, нови приступи у стварању хибрида и сорти, резултати у производњи сунцокрета, соје, стрних жита... То су само неке од важних тема о којима је разговарано
